Objavljeno: 19. velja\u010de 2026.<\/p>\n\n\n\n
Jedno se\njutro Marko spremao za \u0161kolu. No uop\u0107e mu se nije dalo i\u0107i. Htio je samo ostati\nkod ku\u0107e i gledati televiziju. \u201eUstaj! Mora\u0161 u \u0161kolu!\u201c vikne Markova mama. Ona\nje bila u\u010diteljica i nikad nije dopu\u0161tala Marku da se zabavlja dok ne napravi\nzada\u0107u, a Marko je mrzio \u0161kolu i nikad se ne bi trudio ne\u0161to nau\u010diti.<\/p>\n\n\n\n
Taj dan je\nMarku \u0161kola po\u010dela u osam. Jedva je izvukao trojku iz Povijesti, ali iz Glazbenog\nje dobio \u010distu dvojku. Poslije \u0161kole Marko sjedne na klupu ispred \u0161kole. Htjede\nnazvati roditelje da do\u0111u autom po njega jer mu se nije dalo hodati. Gurne ruku\nu pretinac za mobitel te osjeti \u2013 neki papir. Bilo je to pet eura! Marko se\npredomisli o vo\u017enji ku\u0107i te ode do trgovine. <\/p>\n\n\n\n
Pogledao je\nsve police, od vrha do dna, ali nikako nije mogao na\u0107i ne\u0161to \u0161to mu se svi\u0111a.\nTada mu pri\u0111e \u010dovjek odjeven skroz u crno. \u201eMo\u017ee\u0161 li mi posuditi tih pet eura?\nNemam sad nov\u010danik, sutra do\u0111i tu ispred trgovine i dat \u0107u ti sto.\u201c Marko malo\nrazmisli te na kraju pristane. <\/p>\n\n\n\n
Cijelu je\nno\u0107 razmi\u0161ljao \u0161to \u0107e s novcem koji dobije. Sutradan je bila subota. Marko se\nprobudio rano ujutro, a on i \u010dovjek su se dogovorili na\u0107i u podne. Oti\u0161ao je do\ndnevnog boravka, upalio TV i otvorio \u010dips. Kasnije mama si\u0111e do njega i ka\u017ee mu\nda ona i tata idu na poslovni put te da \u0107e kasnije do\u0107i baka. Marko se vi\u0161e\nfokusirao na TV i samo je kimnuo. <\/p>\n\n\n\n
Oko devet\nsati Marko si pripremi doru\u010dak te po\u010dne jesti. Razmi\u0161ljao je samo o novcu koji\n\u0107e dobiti. \u010cuje zvono na vratima. Do\u0161la je baka. Marko joj je slagao da \u0107e malo\nkasnije i\u0107i k prijatelju radi nekoga \u0161kolskog zadatka. Bilo je pola dvanaest.\nMarko se baci na bicikl i krene prema trgovini. <\/p>\n\n\n\n
Do\u0161ao je\ntamo 20 minuta ranije. Sjedne na klupu i htjede uzeti mobitel, ali primijeti \u2013\nnije ga ponio! Krenuo je ku\u0107i, ali tada zastane. Bojao se da ne\u0107e sti\u0107i prije\n\u010dovjeka. Oko 11.50 zaustavi se jedan kombi. Iz njega izi\u0111e \u010dovjek i re\u010de: \u201eHvala\n\u0161to si mi dao 5 eura. Do\u0111i za mnom po svoju nagradu.\u201c Marko do\u0111e za njim. Vidio\nje 100 eura na jednoj kutiji. \u201eUzmi ih, tvoji su\u201c, re\u010de mu \u010dovjek. <\/p>\n\n\n\n
Marko u\u0111e u\nkombi, no kada u\u0111e, vrata se iza njega zatvore. On sko\u010di i udari vrata, ali\nuzalud. Ostao je zaklju\u010dan u kombiju. Da\nsve bude jo\u0161 gore, tih 100 eura su bili la\u017eni. Marko provjeri sve u kombiju,\nali na\u0111e samo 4 centa, vrh kemijske i spajalicu. Zapla\u010de. Mislio je o mami i\ntati koji su na putu i baki koja je kod ku\u0107e i \u010deka da se on vrati. <\/p>\n\n\n\n
Oko 16 sati\nvrata kombija otvore se i u\u0111u dva \u010dovjeka. Jedan je bio onaj kojega je Marko\nvidio prije, a drugi mu je bio nepoznati. \u201eU gepeku je\u201c, ka\u017ee otmi\u010dar. \u201eNeka\nje. Tribat \u0107e nam\u201c, odvrati drugi. Po\u010dnu se kretati. Marko proviri kroz neku rupicu\nte primijeti da idu autocestom. Nije znao kamo ga vode pa se upla\u0161io. <\/p>\n\n\n\n
Odjednom kombi\ndo\u0111e do naplatnih ku\u0107ica. \u201eImate li \u0161to u prtlja\u017eniku?\u201c upita \u017eena iz ku\u0107ice.\nMarko primijeti da ima priliku za bijeg. Po\u010dne lupati po vratima kombija. \u017dena\notvori vrata i vidi Marka. Marko izleti iz kombija i po\u010dne bje\u017eati koliko ga\nnoge nose. Presko\u010di ogradu pored ku\u0107ica i baci se. Na\u017ealost, padne u rijeku i udari\nkoljeno. On nije ni\u0161ta drugo vidio kao bijeg. Nakon nekoliko minuta plivanja,\nMarko izi\u0111e iz rijeke i sko\u010di u grm. Uhvatio ga je adrenalin. Bio je toliko\numoran da je u grmu i zaspao. <\/p>\n\n\n\n
Probudio se u\nno\u0107i. Mislio je da je vrijeme da izi\u0111e jer po no\u0107i ba\u0161 i nema ljudi koji samo\ntako lutaju. Me\u0111utim, oko Marka nije bilo ni\u0161ta. Znao je da nije dobro vratiti\nse k autocesti jer \u0107e ga tamo netko do\u010dekati. Krenuo je u suprotnom smjeru.\nNakon nekog vremena, mislio je kako bi bilo najbolje da je ostao kod otmi\u010dara. <\/p>\n\n\n\n
Po\u010delo se\npojavljivati sunce, a Marko nije na\u0161ao ni\u0161ta. Sigurno je baka ve\u0107 vrlo\nzabrinuta. Nakon jo\u0161 nekog vremena hodanja, Marko u daljini vidi neku ku\u0107icu.\nPo\u010dne tr\u010dati, jer je to bilo prvi put da vidi ne\u0161to normalno nakon \u010detiri sata.\nBilo je to neko malo selo. Marko je bio srame\u017eljiv, ali ipak pozvoni na vrata. <\/p>\n\n\n\n
Otvori mu\nvrata neki \u0107elavi \u010dovjek. Marko mu zapo\u010dne pri\u010dati \u0161to mu se dogodilo, ali nije\nrekao ni jednu re\u010denicu prije nego \u0161to mu je \u010dovjek zalupio vratima. Zato krene\ndalje. U sljede\u0107e \u010detiri ku\u0107e nitko nije otvorio vrata, ali poslije tog \u2013\notvori jedna \u017eena. Marko zapo\u010dne pri\u010dati, a ve\u0107 nakon prve re\u010denice \u017eena ga\npozove unutra. Marko joj ispri\u010da sve, u detalje, te na kraju upita ima li \u017eena\ntelefon da nazove nekoga. \u201eU drugoj mi je sobi, evo, za sekundu\u201c, odvrati \u017eena.\n<\/p>\n\n\n\n